Sve češće nam pristižu zahtevi za ugradnju peći na pelet. U ovom članku pročitajte više o

Drveni pelet, kao što mu i samo ime kaže, proizvodi se od ekološki čistog domaćeg drveta. Krupno drvo se melje u takozvani čips koji se potom dodatno melje u piljevinu. Dobijena piljevina najčešće sadrži preveliki udeo vlage pa je potrebno dodatno sušiti u posebnim sušarama za piljevinu – na ovaj način nastaje osnovna sirovina za proizvodnju peleta. Vlažnost sirovine mora da bude propisana da bi se kvalitetno peletiralo. Vlažnost peleta je manja od 10% i to je jedna od glavnih odlika kvaliteta ove vrste ogreva. Pelet predstavlja obnovljivi izvor energije, presovanu piljevinu (cilindrična zrna sa prečnikom 5-6 mm i dužinom 10-25 mm). Ako je pelet suviše sabijen teško se potpaljuje i sporije sagoreva što kod nekih gorionika zna da pravi problem. Kvalitetan pelet dobija se iz jezgra stabla drveta sa što manjim procentom same kore (kora sadržava najviše vlage i prašine pa ima manju kaloričnu vrednost od jezgra). Idealno drvo za proizvodnju peleta je ono koje ne gori ni suviše dugo, ni suviše kratko pa stvara žar dugog trajanja (grab, bukva). Pelet je najbolji kada se pravi od kombinacije tvrdog i mekog drveta (na primer 80% bukva i 20% jela). Tako dobijeni „valjčići“ koriste se za zagrevanje najrazličitijih prostorija.

Prilikom kupovina peleta potrebno je obratiti pažnju da li ima sertifikat istaknut na pakovanju (ENplus-A1, OEN M 1735, DINplus…). Pelet ima miris drveta, ukoliko biste ga motali po prstima, ne bi trebalo da se stvara prašina i savijanjem, pelet se lomi, ne puca. Kvalitetan pelet ćete prepoznati i jednostavnim testom. U čaši vode, pelet mora da potone i nakon nekog vremena nabubri. Voda ne sme da promeni boju, pojaviće se mrvice koje će plivati u čaši ali voda mora da ostane bstra. Nakon mešanja i raspadanja peleta, odvojiće se i eventualna nečistoća koju sadrži, a biće vidljiva u čaši.

 

 

Agropelet se proizvodi od biomase, što znači od grana i grančica, kore drveta i piljevine, otpada drvne industrije, od slame i kukuruzovine, od koštica raznog voća, od komunalnog i industrijskog otpada, ali i od ostataka stočarske proizvodnje. Najočiglednija razlika izmedju ove dve vrste peleta, osim u sirovinskom pogledu, je i količina pepela koji ostaje nakon sagorevanja. Kod drvenog peleta ona iznosi čak i manje od 1%, dok je u slučaju agropeleta to znatno više. U gorionicima koji su predviđeni za sagorevanje drvenog peleta ne bi trebalo koristiti agro pelet. Prvenstveno zato sto agro pelet ima mnogo topljivih silikata u sebi, oni predstavljaju ostatke sagorevanja koji se zalepe za pepeljaru gorionika koje je neophodno redovno odstranjivati da ne bi pravili problem prilikom gorenja. Gorionici na agro pelet imaju vodeno hlađenu rešetku i mehaničko čisćenje rešetke za sagorevanje. Ono što je i jako bitno je i činjenica da agropelet ne treba koristiti u domaćinstvima, jer sadrži u sebi mnogo agresivnih komponenti koje su opasne za sam kotao i značajno mu smanjuju vek trajanja. Zato se agropelet, pelet napravljen od biomase, koristi uglavnom u industrijskim kotlovima čija tehnologija izrade dozvoljava njegovu upotrebu.

 

2013-07-02-51d2b763394de

Sagorevanjem peleta, emisije ugljendioksida i prašine su znatno niže od dopuštenih graničnih vrednosti ili prakticno ne postoje. Pelet je ugljendioksid neutralan, jer se njegovim sagorevanjem stvara ista količina ugljendioksida koliku je drvo koristilo prilikom svog rasta. Ne sadrži sumpor, hlor, formaldehid, teške metale i druge spojeve štetne za zdravlje. U proizvodnji peleta nije dozvoljeno koristiti hemijske aditive ili lepila i zato spadaju u obnovljive izvore energije.

Kilogram kvalitetnog peleta ima energetsku vrednost od oko 5 KW/h (odnosno 18 MJ). 1,7 kg peleta je ekvivalentno jednom kubnom metru zemnog gasa. 2,2 kg je ekvivalentno jednoj litri nafteIskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasićnih peći, kotlova i kamina na ugalj i drva najviše 70%.
Sa peletom ostvarujete novčanu uštedu za isti komfor u grejanju i u isto vreme značajno doprinosite ekologiji. Srbija raspolaže velikim kolicinama biomase i potencijalno ogrevno gorivo je svuda oko nas.

Korišćenjem peleta kao goriva za grejanje, pored visokog stepena iskorišćenosti prilikom sagorevanja, dobija se i veća komfornost jer pelet ne zauzima veliki skladišni prostor. Potpunim sagorijevanjem kvalitetnog peleta nastale količine pepela (koji je manje agresivan za zidove kotla od pepela drveta i uglja) su od 0,5-1%, što čišćenje i odžavanje peći čini jednostavnijim.

U sledećem članku pisaćemo o vrstama peći na pelet, njihovoj ugradnji, upotrebi i održavanju. Pratite nas.

 

Korišćeni izvori:

http://www.yupellet.com/w/angler/

http://www.rika.at/de/jazz/

http://www.homedepot.com/

http://www.pelletheath.org/

About Radiša Majstorović

Radiša Majstorović krije svoj pravi identitet kao zmija noge, tako da može lako da se desi da je on baš onaj komšija koji uvek ima pravi savet kad vam se nešto pokvari u kući (a i šire). Šuška se da je u nekakvoj familijarnoj vezi sa Tenderom5 (neko je načuo da je jednom tvrdio da je kumovao nazivu), ali to ostaje neproverena informacija. Znamo da se razume u sve i svašta, i da će uvek reći ono što misli, makar ga i koštalo. I znamo da nikako ne voli da ga nazivaju maskotom Tendera5, kaže zvuči mu neozbiljno.. mada je nama simpatično 🙂